Упис првака

Упис првака 2024/2025.

Инстаграм

                                                                 

ЛЕТОПИС 2022/2023.


Моја школа


ПРОМОТИВНИ ВИДЕО


Датум и време

Powered by DaysPedia.com
Current Time in Belgrade
182320
Tue, November 7
06:23am 09:56 16:19pm

Временска прогноза


Мени

Администрација






Посета Ботаничкој башти „Јевремовац“

Датум: 29. Jun 2017 15:39 Категорија: ученици

Ученици петог разреда су у пратњи наставника биологије Биљане Лисковић и Виолете А. Дупор и наставника грађанског васпитања Тијане Јововић посетили Ботаничку башту „Јевремовац“ у уторак, 06.06.2017. године.

Ученици петог разреда су у пратњи наставника биологије Биљане Лисковић и Виолете А. Дупор и наставника грађанског васпитања Тијане Јововић посетили Ботаничку башту „Јевремовац“ у уторак, 06.06.2017. године.
Ученици су у пратњи водича сазнали, активно учествовали: постављајући и одговарајући на  питања водича и при томе показали завидно знање и заинтересованост за предмет  :
-  да башта има статус споменика природе II категорије и да је заштићена као споменик културе.
- да је Универзитетска ботаничка башта „Јевремовац“ настала 1855. године, да се од 1889. године налази на имању краља Милана Обреновића које је он поклонио Великој школи са обавезом да служи у просветне циљеве, да се на њему подигне ботаничка башта и да се назове „Јевремовац“. 
-  да имање на коме је настала башта  је место  искрчених мешовитих шума лужњакацера, пољског јасена и букве. Појединачна стабла лужњака, цера, пољског јасена, чија се старост процењује на преко 120 година, једини су остаци некадашње аутохтоне вегетације на овој површини.
- да са великом стакленом баштом има значајне арехитектонске и културно-историјске вредности. То је прва и до сада једина ботаничка башта у Србији чије је оснивање везано за једно од највећих имена српске ботанике – Јосифа Панчића.
- да се простире на површини од 4,81 хектара и да се у њеном саставу налазе: Стаклена башта, Јапански врт, Хербаријум, Библиотека, отворене површине, управна зграда, слушаонице и лабораторије.
- да је Велика стаклена башта, подигнута у викторијанском стилу, са централном куполом и два крила, да под својим сводом чува преко 1000 различитих тропскихсубтропских и медитеранских врста зељастих и дрвенастих биљака, груписаних географски, по континентима и еколошки. У јужном крилу и под централном куполом расте раскошан и бујан, биљни свет тропских кишних шума у оквиру изложбене поставке Тропи у Београду и разнолики свет водених биљака у оквиру поставке Водене баште.
Богата колекција сукулентних биљака, свет пустиња, песка, камена и сунца, неизмерне лепоте и чудесних метаморфоза расте у северном крилу стаклене баште.
- да су камен, вода и биљке три основна елемента присутна у јапанским баштама. Камен је свети објекат у Јапану. По народном веровању у камену пребивају духови и да у групама по три симболизују тријаду неба, земље и човека. Вода је симбол океана и подсећа на сталне промене у природи. Биљке се бирају по симболици коју носе и оне истичу или скривају детаље камена и земље. Трешњино дрво – симбол вечите младости и пролећа, бор – симбол дуговечности и љубави, листопадни јавори – симбол циклуса живота и смрти.
- да у оквиру отвореног простора баште постоји колекција од око 500 врста зељастих биљака. Сврха уређених делова у башти јесу: истраживање и обучавање, образовање јавности и подизање опште свести и значају заштите природе.
-    да су карниворне биљке (биљке месождерке или инсективорне биљке) су биљке које користе клопке да би ухватиле разне животиње, претежно инсекте, који су им неопходни за исхрану. Углавном живе на и киселим земљиштима, са малом концентрацијом минерала, па су се тако, помоћу замки, адаптирале на такве неповољне услове живота. 
Живе на местима као што су мочваретресетиштакиселе баревулкански пепеоморске и речне обалепешчарестајаће водестене и кречњак литице јаке киселости, односно земљишта којима недостају хранљиве материје, а посебно нитрати и фосфати. Насељавају претежно тропске и кишне шуме  Јужне АмерикеАзије и Африке, мада их има и у нашим крајевима. Код нас постоје Aldrovanda у Засавици и росуља, у близини Власинског језера.
Виолета А. Дупор