Посета Ботаничкој башти „Јевремовац“

Датум: 29. Jun 2017 15:39 Категорија: ученици

Ученици петог разреда су у пратњи наставника биологије Биљане Лисковић и Виолете А. Дупор и наставника грађанског васпитања Тијане Јововић посетили Ботаничку башту „Јевремовац“ у уторак, 06.06.2017. године.

Ученици петог разреда су у пратњи наставника биологије Биљане Лисковић и Виолете А. Дупор и наставника грађанског васпитања Тијане Јововић посетили Ботаничку башту „Јевремовац“ у уторак, 06.06.2017. године.
Ученици су у пратњи водича сазнали, активно учествовали: постављајући и одговарајући на  питања водича и при томе показали завидно знање и заинтересованост за предмет  :
-  да башта има статус споменика природе II категорије и да је заштићена као споменик културе.
- да је Универзитетска ботаничка башта „Јевремовац“ настала 1855. године, да се од 1889. године налази на имању краља Милана Обреновића које је он поклонио Великој школи са обавезом да служи у просветне циљеве, да се на њему подигне ботаничка башта и да се назове „Јевремовац“. 
-  да имање на коме је настала башта  је место  искрчених мешовитих шума лужњака, цера, пољског јасена и букве. Појединачна стабла лужњака, цера, пољског јасена, чија се старост процењује на преко 120 година, једини су остаци некадашње аутохтоне вегетације на овој површини.
- да са великом стакленом баштом има значајне арехитектонске и културно-историјске вредности. То је прва и до сада једина ботаничка башта у Србији чије је оснивање везано за једно од највећих имена српске ботанике – Јосифа Панчића.
- да се простире на површини од 4,81 хектара и да се у њеном саставу налазе: Стаклена башта, Јапански врт, Хербаријум, Библиотека, отворене површине, управна зграда, слушаонице и лабораторије.
- да је Велика стаклена башта, подигнута у викторијанском стилу, са централном куполом и два крила, да под својим сводом чува преко 1000 различитих тропских, субтропских и медитеранских врста зељастих и дрвенастих биљака, груписаних географски, по континентима и еколошки. У јужном крилу и под централном куполом расте раскошан и бујан, биљни свет тропских кишних шума у оквиру изложбене поставке Тропи у Београду и разнолики свет водених биљака у оквиру поставке Водене баште.
Богата колекција сукулентних биљака, свет пустиња, песка, камена и сунца, неизмерне лепоте и чудесних метаморфоза расте у северном крилу стаклене баште.
- да су камен, вода и биљке три основна елемента присутна у јапанским баштама. Камен је свети објекат у Јапану. По народном веровању у камену пребивају духови и да у групама по три симболизују тријаду неба, земље и човека. Вода је симбол океана и подсећа на сталне промене у природи. Биљке се бирају по симболици коју носе и оне истичу или скривају детаље камена и земље. Трешњино дрво – симбол вечите младости и пролећа, бор – симбол дуговечности и љубави, листопадни јавори – симбол циклуса живота и смрти.
- да у оквиру отвореног простора баште постоји колекција од око 500 врста зељастих биљака. Сврха уређених делова у башти јесу: истраживање и обучавање, образовање јавности и подизање опште свести и значају заштите природе.
-    да су карниворне биљке (биљке месождерке или инсективорне биљке) су биљке које користе клопке да би ухватиле разне животиње, претежно инсекте, који су им неопходни за исхрану. Углавном живе на и киселим земљиштима, са малом концентрацијом минерала, па су се тако, помоћу замки, адаптирале на такве неповољне услове живота. 
Живе на местима као што су мочваре, тресетишта, киселе баре, вулкански пепео, морске и речне обале, пешчаре, стајаће воде, стене и кречњак литице јаке киселости, односно земљишта којима недостају хранљиве материје, а посебно нитрати и фосфати. Насељавају претежно тропске и кишне шуме  Јужне Америке, Азије и Африке, мада их има и у нашим крајевима. Код нас постоје Aldrovanda у Засавици и росуља, у близини Власинског језера.
Виолета А. Дупор