Девет деценија од атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу
Датум: 13. Oktobar 2024 22:55 Категорија: Новости
Поводом девет деценија од атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу директор школе Саша Анђелковић одржао је предавање за ученике осмог разреда.
Југословенски краљ Александар Први Карађорђевић убијен је на данашњи дан пре 90. година у Марсељу, приликом званичне посете Француској. Краљ Александар Први убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године, заједно са француским министром иностраних послова Лујом Бартуом, током посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке. На пут у Француску југословенски владар је кренуо са железничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је посетио кућу у којој је рођен. Из луке Зеленика, разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник", испловио је за Француску. Француска му је приредила величанствен дочек, о чему сведоче и филмски записи на којима је забележена читава посета, од уласка југословенског брода у марсељску луку, до атентата који се догодио двадесетак минута касније. У уторак, 9. октобра 1934. године, тачно у 16 часова, краљ је напустио палубу југословенског разарача и наставио моторним чамцем до Белгијског кеја. Званичан дочек по протоколу био је предвиђен у Паризу, где је требало да га дочека председник Републике, док су га у Марсељу дочекали министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан Високог ратног савета. Свечана поворка је нешто иза 16 часова кренула из луке и упутила се према центру, а бурно ју је поздравио велики број грађана Марсеља.
Атентат у Марсељу
Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16.20, један човек је искочио из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа и на француском викнуо: "Живео краљ!" Изненада је скочио с десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља. Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, с коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалила неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен. Краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж погођен је са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак. Неколико минута после 17 часова краљ Александар Први Карађорђевић издахнуо је не долазећи свести. Министар Барту је превезен у операциону салу болнице "Божји дом", где је издахнуо. Тешко рањени генерал Жорж успешно је оперисан. Атентатор, Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, погођен с више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбедности, где је и умро. Смрт краља Александра узбуркала је целокупну југословенску јавност. Грађанство у Београду је сазнало за вест око 19:30 са страних радио станица.
Југословенски краљ Александар Први Карађорђевић убијен је на данашњи дан пре 90. година у Марсељу, приликом званичне посете Француској. Краљ Александар Први убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године, заједно са француским министром иностраних послова Лујом Бартуом, током посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке. На пут у Француску југословенски владар је кренуо са железничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је посетио кућу у којој је рођен. Из луке Зеленика, разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник", испловио је за Француску. Француска му је приредила величанствен дочек, о чему сведоче и филмски записи на којима је забележена читава посета, од уласка југословенског брода у марсељску луку, до атентата који се догодио двадесетак минута касније. У уторак, 9. октобра 1934. године, тачно у 16 часова, краљ је напустио палубу југословенског разарача и наставио моторним чамцем до Белгијског кеја. Званичан дочек по протоколу био је предвиђен у Паризу, где је требало да га дочека председник Републике, док су га у Марсељу дочекали министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан Високог ратног савета. Свечана поворка је нешто иза 16 часова кренула из луке и упутила се према центру, а бурно ју је поздравио велики број грађана Марсеља.
Атентат у Марсељу
Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16.20, један човек је искочио из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа и на француском викнуо: "Живео краљ!" Изненада је скочио с десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља. Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, с коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалила неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен. Краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж погођен је са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак. Неколико минута после 17 часова краљ Александар Први Карађорђевић издахнуо је не долазећи свести. Министар Барту је превезен у операциону салу болнице "Божји дом", где је издахнуо. Тешко рањени генерал Жорж успешно је оперисан. Атентатор, Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, погођен с више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбедности, где је и умро. Смрт краља Александра узбуркала је целокупну југословенску јавност. Грађанство у Београду је сазнало за вест око 19:30 са страних радио станица.
