Прваци
ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
Полазак детета у школу је велики догађај како за дете , тако и за његове родитеље. Зато од многих фактора зависи да ли ће дете доживети школу као свој дом у коме ће се осећати пријатно или ће школа за њега постати нужна обавеза. Готово сваки родитељ помало стрепи како ће се његово дете снаћи и да ли је довољно спремно и зрело за полазак у школу. Тако понекад можемо чути родитеље како говоре својој деци: ,,Видећеш кад пођеш у школу нећеш више имати времена за игру као пре. Нећеш моћи да се тако понашаш у школи, тамо ће те учитељица казнити“. Такви и слични поступци родитеља могу код детета развити лош однос према учењу и школи. Први сусрет са школом је уствари сусрет с учитељем. Учитељ се може доживети као блиска особа коју дете може дотакнути, загрлити, која показује бригу за дете и има нешто од родитељске бриге. Сусрет с учитељем је и сусрет с друштвеним ауторитетом и дисциплином која је знатно другачија од оне у породици. Учитељ је представник друштва које има одређене захтеве па се често дете први пут сусреће са потребом да поступа у складу са захтевима друштва, а прекине понашање по принципу задовољства. Дете улази у организовану средину и излаже се систему вредновања. Суочава се с одговорношћу и обавезама. Код неке деце је то прво одвајање од родитеља. Неспоразуми и проблеми су неизбежни и у школи и код куће али у томе мора бити нечега трагичног јер се кроз њих сазрева. Битно је да односи буду прожети топлином емоционалном везом, па ће се лакше решавати.
Да бисте што боље припремили дете за школу, треба да бринете о аспектима дечијег развоја. Када говоримо о зрелости, не мислимо само на биолошки (физиолошки) ниво развијености већ говоримо и о физичкој, социјално-емотивној зрелости код деце.. И шта је све потребно да деца поседује као неопходно искуство за прилагођавање животним ситуацијама.
Аспекти зрелости детета за полазак у школу обухватају два кључна аспекта:телесну зрелост и душевну зрелост.Телесна зрелост (развијеност) детета се процењује на основу више параметара: висине, тежине, степена окоштавања, пропорција делова тела, здравственог стања, мишићне снаге и сл. Телесна развијеност детета највише зависи од насљедних чинилаца, начина исхране, здравственог стања и хигијенских услова живота. Физичку зрелост и здравствено стање детета утврђује љекар педијатар. При томе се он користи одређеним телесним нормама за дате календарске узрасте деце као и подацима које добија на основу разговора са дететом, његовим родитељима, васпитачима у предшколским установама и другим особама. Такође личну зрелост обухвата социјална и емоционална зрелост. При томе се процењује да ли је дете у стању да се на одговарајући начин прилагођава на колективни живот и заједнички – кооперативни рад, да сарађује са својим учитељем, да га следи, да ли показује интересовање за учење, да ли је спремно да одсуствује одређено време од куће и да се одвоји од породице, да подреди игру школским обавезама , да развија способности за рад, учење и контролу свог понашања.
Функционална зрелост одражава начин дечијег схватања света.Оно при поласку у школу треба да у процесу доношења закључака уважава битна својства предмета и појава, да мисаоно оперише не само са опажајима, већ и квантитативним променама, што омогућава да се правилно схвате математичке операције, као и да се користи одређеним симболима и да их памти и усклађује. Свестран развој детета уз комплетну спремности –готовост за полазак у школу утврђује се на самом упису детета и спровођењу испитивања од стране педагога и психолога школе. . При том се користе одређени упитници, скале и тестови. Уколико се ментално доба поклапа са календарским добом или је веће од ње, онда се основано сматра да је дете функционално зрело за полазак у школу. Педагошко психолошку зрелост детета за полазак у школу чине личне способности за припрему за рад, мотивацију, усредсредђивање ,развој учења, напредовања и функционална зрелост.
Свако дете је индивидуа која има свој план и начин учења и сазнавања.• Дете напредује и сазрева у складу са својим индивидуалним могућностима.• Дете се радује сваком новом сазнању али не очекујте од њега да зна све као одрасли. Не осуђујте децу због грешака, јер је и то начин учења,уместо тога искористите њихове грешке да бисте схватили око чега му је помоћ неопходна. Играјте игру школице са дететом и кроз њу убацујте разне активности које ће развијати интелект, моторику, комуникацију, перцепцију и логику. Кроз игру се дете учи посматрању, опажању и логичном закључивању. Препустите кадкад детету улогу учитеља. Играјте се са дететом друштвених игара у којима се уче правила и поштује ред, кроз такве игре дете ће научити да прихвата и поразе. Немојте увек побеђивати али немојте му стално пуштати да побеђује незаслужено. Дајте детету сликовницу или добру и стимулативну играчку. Немојте му бранити да се игра речима, ти си сад велики дечко-девојчица! Ваше дете ће ускоро бити ученик, али је још увек дете. Водите дете у биоскоп, на представу или утакмицу, излет. Тако стварате дететовоживотно искуство.
Кроз игру се дете и социјално интегрише, прилагођава и ствара толерантније односе са другим особама. Прихватите своје дете са свим његовим манама и врлинама како бисте схватили његов јединствен стил учења. Онда ћете знати у исто време јаче и слабе стране свог детета и тај педагошки профил ће вам дати могућност за боље сагледавање , пружање помоћи, давање јасних инструкција за рад и адекватнију помоћ у напредовању и раду. Трудите се да простор у коме дете учи буде уређен у складу са његовим потребама за учењем (нпр. можете правити паное са својом децом о разним темама, нудити им много материјала уз помоћ којих могу кроз игру да уче).
На разне начине им подстичите жељу за учењем. Похваљујте их у свему добром што ураде и науче. Вежба сталније активности им омогућава боље уклапање у школску сатницу часа и уједно ствара им већу усрдсређеност ,ефикасност издржљивост у раду.
СПРЕМНОСТ ДЕТЕТА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
Сматра се да су основни предуслови да би дете могло прихватити школу:• Физичка и моторичка зрелост (одређени календарски узраст, телесна и моторичка развијеност),• Интелектуална зрелост (извесни степен развијености пажње, памћења и различитих облика мишљења...).Говорна зрелост (углавном овладало гласовном структуром правилног говора, практикује све комуникативне функције говора у интеракцији са другима).Социјална зрелост (релативна самосталност при задовољавању својих потреба, оспособљеност за живот у друштву деце и одраслих),.Емоционална зрелост (извесна емоционална стабилност и контрола емоција), • Мотивација за учење (интересовање и радозналост за школско учење). Искуство (у смислу реалних информација о школи, њеном режиму и захтевима које она поставља ученику...).
Под физичком зрелости подразумева се да је дете довољно телесно развијено, да овладава покретима, оријентише се у простору, спретно је, радује се покрету и играма, има развијену моторику и чула. Посебно је битно децу пустити да се изражавају кретањем јер то повољно утиче и на њихово опште здравствено стање и да се она осећају слободно да би била сигурнија у себе и самосталнија.• Припремите дете за школу тако што ћете се трудити да га заинтересујете за активности које могу радити седећи за столом (цртање, писање), посебно обратите пажњу да дете правилно седи због правилног држања кичме, тако ћете га припремити за седење у школи.
Дете пред полазак у школу треба да:• Зна која је лева, која десна страна• Црта фигуре и предмете са детаљима• Орјентише се у времену (дан, ноћ, јутро, подне, поподне, вече, сада, пре, после), Дете развија интелектуалну самосталност кроз слободу изражавања, решавање проблемских ситуација,и то свакако треба подржати и омогућити а најбоље се то постиже кроз практичне ситуације које су деци блиске.
ГОВОРНА РАЗВИЈЕНОСТ И КОМУТАТИВНОСТ
- ДА ЛИ ДЕТЕ ТРЕБА ДА ЗНА ДА ЧИТА И ПИШЕ ПРЕ ПОЛАСКА У ШКОЛУ? Ако дете зна да чита, пише и рачуна, не значи да је спремно за полазак у школу.• Ако дете не зна да чита, пише и рачуна, не значи да није спремно за школу. У процени спремности и готовости су најпре битније друге развојне етапе код деце које смо спомињали у горњем навођењу. Наиме, сматра се да уколико има знања из тих области онда има боље поимање и предзнање за сами старт у учењу и раду када крене у први разред, што му ствара бољу припрему за рад и отклањање тешкоћа у споријем напредовању. Али никако не може само тај сегмент да утиче на процес процене спремности –готовости за упис у школу.
- УВОЂЕЊЕ ДЕТЕТА У СВЕТ СЛОВА И ПИСАНИХ РЕЧИ• Дете можете уводити у свет писане речи кроз игру и разне активности• Можете се служити сличицама, словима која можете исећи од картона, правити разне комбинације слова, повезивати слике са почетним словима, итд.• Морате пратити интересовање детета при уводу у свет слова и не треба дете форсирати јер ће слова научити у школи.
- ЛЕВОРУКОСТ Леворукост, сама по себи, никако не представља сметњу.Али сметња може да настане ако се леворуко дете присиљава да пише десном руком.Ако је ваше дете изразити левак, никако немојте вршити притисак и терати га да пише десном руком, јер то оставља тешке последице.
Немојте преоптерећивати дете,али га немојте ни остављати без обавеза (дете треба да има обавезе у породици складу са психофизичким могућностима како би лакше прихватило школске обавезе) Дете треба имати свест о себи и својој улози у средини у којој се налази.
Полазак детета у школу није потребно превише наглашавати али нити занемаривати његову важност. Запамтите да од вашег става зависи и став детета за полазак у школу, не би требало да се осећате кривим, јер много тога се може научити у неколико месеци пред полазак у школу. Покушајте то схватити као свој ,, домаћи задатак“. Никако немојте извршавање тог задатка остављати за прве дане школе. И најважније дајте детету до знања да ваша љубав према њему не зависи од његовог школског успеха.
Немојте ме штитити од крупних последица. Морам учити на искуству. • Не одбијајте ме када тражим одговоре на нормална питања. Ако ме одбијете, видећете да ћу престати испитивати, а да ћу информације тражити негде другде.• Немојте ми говорити да сте идеални и непогрешиви. Са таквима је тешко живети.• Немојте заборавити, да не могу одрастати без много разумевања и подршке; заслужена похвала понекад изостане, али прекор никада.• Третирајте ме као своје пријатеље, па ћу и ја бити ваш.• Упамтите – више учим од примера него од критике.И поред свега много вас волим! Волите и ви мене! (Бони Милер, Комуникација са децом)МОТИВАЦИЈА ЗА УЧЕЊЕ Интересовање и радозналст за школско учење• Подстичите дете на унутрашњу мотивацију за учењем (мотивацију да ужива у раду и одређеним активностима), а не на спољашњу (да дете ради и бави се активностима због оцене, награде и др.) а то можете пратећи његова интересовања• Дете треба да се радује новим сазнањима• Подстичите га да поставља питања, уважите његову личност•
Информишите дете на време шта га све очекује у школи (нови другари, учитељица, учионица, учење много нових и занимљивих ствари које ће научити).