Eразмус+ пројекат - Школа будућности


Инстаграм

                                                                 

Елена Животић - ђак генерације 2023/2024.


ЛЕТОПИС 2023/2024.





Упис првака

Упис првака 2024/2025.

Пројекат



Платформа



Захвалница


Моја школа


ПРОМОТИВНИ ВИДЕО


Датум и време

Powered by DaysPedia.com
Current Time in Belgrade
182320
Tue, November 7
06:23am 09:56 16:19pm

Временска прогноза


Мени

Администрација






Историјат школе

Основна школа  „ Војвода Степа “ у Кумодражу налази се на источном делу Вождовца на обронцима брда Торлак, после Авале највишим деловима Београда. На молбу општинских власти Кумодрaшке општине упућене Министарству просвете донето је решење о отварању школе у Кумодражу 1894. године.

Први учитељ те школе је био Сима Благојевић. Школа је имала 15 ђака. Током времена број ђака се повећавао те је Министарство одобрило подизање нове зграде, на земљишту које је поклонио богати сељак Благоје Животић-Бајун. Школа је почела са радом 1910 године. За време балканских ратова школа је непрекидно радила, али је за време Првог светског рата била затворена. У то време значајан печат школи је дала учитељица Наталија Домановић, жена сатиричара Домановића. Током одбране Београда 1915. Штаб команде одбране којим је руководио генерал Михајло Жибковић-Гвоздени био је смештен у згради школе.

У Другом светском рату школа је радила до 1943. када је претворена у болницу. У послератном периоду школа је наставила са радом, мењали су се учитељи, а одлуком НО Среза београдског 1950/51. основана је и нижа гимназија. Њен први директор је био Драгослав Миленковић. Прва генерација од 27 ученика завршила је осми разред 1954. године када је њен директор био Спасоје Гутовић.

Одлуком НОО Вождовца 1957. школа добија име „ Војвода Степа Степановић “  по прослављеном команданту Друге народне армије рођеног у Кумодражу. Одлуком школског одбора 1960. године први пут се као дан школе прославља 13. март, датум рођења војводе Степе.

Школске 1965/66. одвајају се одељења Јајинаца и Раковице, а ученици из тих школа похађају школу „ Јајинци “. Тих година почиње се са проширењем школског простора, али и даље остаје проблем фискултурне сале, ђачке кухиње и радионице. Покрећу се бројне секције, као што су хор, стрељачка, фудбалска, литерарна, новинарска и ликовна. Школски часопис „ Кораци “ почиње да излази 1973 године. Тих година школу посећују и познати песници - Добрица Ерић, Десанка Максимовић, Мира Алечковић и Мика Антић. 1984. године подигнута је биста Војводи Степи, рад академског вајара Николе Милутиновића. 1992. године први пут после рата прослављен је Дан Светог Саве. Наредне године директор школе постаје Петар Ацевић, а следеће 1994. године прослављен је век постојања школе. Прослави је присуствовао бивши ученик Војислав Животић, рођен 1901. године.

2002. године за директора је постављен Љубомир Станковић. Он  организује прославу 110 година школе, уз присуство многобројних  функционера града, општине и потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912-1920. Проблем са школским простором је и даље присутан, јер школа има око 1000 ђака. Школа је дала велики број стручњака, економиста, доктора, инжењера.

Посебан значај је дат сарадњи са старим ратницима Србије од 1912. до 1920. године и то са подружницом  „  Степа Степановића “   са Вождовца. Ученици су учествовали на литерарном конкурсу који је расписивала подружница, са темама из тог периода. Најбољи литерарни састави су награђивани.

Ученике и наставнике школе оптерећују сви проблеми који су везани за просвету у целини, али је присутан ентузијазам и  једних и других да се у постојећим околностима постигне што више и што боље.


Дан школе је 13. март.