QR CODE летопис


ПРОМОТИВНИ ВИДЕО


ЛЕТОПИС 2019/2020.


2020.

Септембар 2020
НЕДПОНУТСРЕЧЕТ ПЕТСУБ
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930


Аваломагија


ШКОЛЕ ЗА 21. ВЕК micro:bit




Мени

Ваннаставне активности

Администрација






ХЕМИЈА 8.

  •  kusuljadragica@gmail.cом. 
 Драги осмаци : Све лекције које су емитоване на Р.Т.С. смо радили ! ( Имате их у својим свескама !) Треба их само обновити тј утврдити!

19.3.2020 
Обновити : Угљоводонике !


 21.3.2020.  и   25.3.2020
 Алкохоли ( лекција рађена ! ) 

 Утврђивање ( Лекција предавана на Р.Т.В. 3 )


  27.3.2020. ( педавање на Р.Т.С.) ( рађена!)
Органске киселине-карбоксилне киселине

То су органска једињења која у свом молекулу имају једну или више COOH групу тј.карбоксилну групу.                                                                                                 
Деле се :  према броју COOH а) Монокарбоксилне-имају 1-COOH   б) Поликарбоксилне
Најпознатија монокарбоксилна киселина  је Сирћетна-Етанска киселина CH3COOH
 Добијање,својства и употребу сирћетне киселине (рађено - обновити!)

Реакције органских-карбоксилних киселина - обрада 
Ову лекцију одрадити из уџбеника (127 и 128стр.)
То су : Реакције са металом , Реакција дисоцијације ,Реакција неутрализације...

Више масне кисеселине - обрада
Оне улазе у састав масти . То су :
Засићене в.м.к. 1) Палмитинска ( хексадеканска)   C15 H31 COOH   Чврстог је агрегатног стања и улази у састав масти .
                             2) Стеаринска ( октадеканска )   C17 H35 COOH   Чврстог је агрегатног стања и улази у састав масти                      
Незасићна в.м.к. Олеинска  9-октадекенска  C17 H33 COOH  Течног је агрегатног стања и улази у састав уља.

 Домаћи задатак : Питања и задаци са 130 стр. ( Раде сви који желе да провере и утврде своје знање !) 

  1.4.2020. Eстри (обрада) Ову лекцију  прати на  Р.Т.С. (забележи и научи) прочитај  из уџбеника !

 3.4.2020. Органска једињења са кисеоноком (утврђивање )Р.Т.С.
 Прати и забележи  у свеску лекције које немаш и научи !
 
8.4.2020. Биолошки важна органска једињења – Масти,уља и сапуни  ( предавање на Р.Т.С.)
То су : - Масти и уља - Протеини ( Беланчевине ) - Угљени хидратиМасти и уља : Су смеше естара трохидроксилног алкохола глицерола и виших масних киселина. Масти су чврсог агрегатног стања јер имају остатке палмитинске и стеаринске киселине. Уља су течног агрегатног стања јер имају остатке олеинске киселине.    Хидрогенизацијом (адицијом ) - H2- на олеинску киселину се добија стеаринска киселина .(овај процес се користи у производњи маргарина,када се уља претварају у биљну маст
   C17H33  + H2 C17H35
Сапуни : Су соли вишемасних киселина . Добијају се дејством хидроксида(алкалија) на масти или уља....
Домаћи са 140 стране ( раде ученици који желе да утврде тј.провере своје знање ) 

10.4.2020.  Угљени хидрати ( предавање на Р.Т.С.)   
                                                                                                                                                                                                                                                    
Подела :  I -  Према сложености молекула :
    1. Моносахариди (не могу се разложити на једноставнија једињења )                                                                                                                                      2. Олигосахариди (разлажу се на два до десет молекула моносахарида )                                                                                                                               
 3. Полисахариди (разлажу се на велики број молекула моносахарида )

     
 II  - Према броју C- атома : -триозе ,тетрозе ,пентозе,хексозе
     III   - Према функционалној групи коју садрже : алдозе и кетозе
Моносахариди су : Глукоза(воћни шећер) и Фруктоза(грожђани шећер)( C6H12O6)                                                                                                             Настали су процесом фотосинтезе : 6 CO2   +   6 H2 C6H12O6   +  6 O2                                                                                                                                                                   Глукоза: Алдохексоза и полихдроксилни алкохол                                                                                                                                                     
Фруктоза : Кетохексоза и полихидроксилни алкохол                                                                                                                                                          
Дисахариди су : Сахароза(обичан шећер) и лактоза(млечни шећер)   (C12H22O11)                                                                                                                 Полисахариди су : Скроб и целулоза  (C6H10O5)n  .                                                                                                                                                                                                Прати предавања на Р.Т.С. и бележи у свеску. 
Домаћи задатак са 145стр.( раде ученици који хоће да провере своје знање !)

 15.4.2020. Биолошки важна органска једињења - Протеини Аминокиселине Р.Т.С.     Прати наставу и бележи у свеску !

 Амимокиселине су органска једињења које садрже карбокилну (COOH ) и амино групу (NH2 )
 Протеини су полипептиди који садрже велики број остатака аминокиселина везаних пептидном везом.
 Деле се на : 1. Лоптасте (глобуларне) који учествују у многим процесима у организму. нпр.биокатализатори, у састав хормона,хемоглобина...
                          2. Влакнасте (фибриларне )који улазе у састав косе,ноктију,мишића,коже...

  28.04.2020.  Хемија животне средине (Загађивање ваудуха ,воде и земљишта) Р.Т.С.

     У току школовања ова тема је рађена из : биологије , географије , чувара природе...
     Ваш задатак је да у свеску хемије напишете о загађивачима тих средина и мерама заштите . 



 
                                П Р И П Р Е М Н А    Н А С Т А В А  З А  З А В Р Ш Н И   И С П И Т

Појмови :
Супстанца : Х.елементи (су просте чисте супстанце) деле се на : Метали (Na, Mg, Fe , Cu, Hg...) Неметали (C,S,O,H,Cl...) Металоиди (B,Si...)
                                         Х.једињења (су сложене чисте супстанце) деле се на органска (угљоводоници,алкохоли,карбоксилне киселине,протеини, угљени хидрати...)неорганска(оксиди,киселине,базе-хидроксиди и соли)
                    Смеше : Хомогене(исти састав у сваком делу-раствори ):нпр:легуре,ваздух,уља...Хетерогене(различит састав):нпр.земљиште,стене...
                    Физичка и хемијска својства супстанци : Физичка су : боја,мирис,агрегатно стање,тврдоћа,растварање,магнетна својства,проводљивост струје,електрицитета,тачка топљења,тачка кључљња и густина...Хемијска су : сагоревање, рђање-корозија...
                      Физичке  промене : не доводе до претварања једне супстанце у другу. Нпр : уситњавање,топљење,растварање,мењање агрегатног стања...
                      Хемијске промене : доводе до претварања једне супстанце у другу : оксидација : тиха (трулење,дисање,корозија-рђање) бурна(сагоревање)
                      Атом: се састоји из атомског језгра(у коме су протони- p+ и неутрони - no) и електронског омотача где су по енергетским нивоима распоређени  електрони -  е- .   Kод атома елемента(Е) испред -доле је атомски - редни број (Z)који одређује број протона тј.електрона јер (p+ = e) Горе је масени број - А. Када се од  А - Z = n0
                        Молекули су : стабилне целине удружених атома. Постоје молекули х.елемената(састоје сеод истих атома. Нпр : O2 H2 ClF2 Br2 I2 N2 P4 S8)
 Mолекули једињења (састоје се од различитих атома Нпр :  H2O   CH4   CH3COOH   C2H5OH...)
                        Јон је : позитивно (катјон) Нпр :  Ca 2+  NH+ ) или негативно (анјон) Нпр : OHO 2-   PO4  3-  наелектрисана честица .
                       Хемијске везе : Ковалентна х.в. се ствара између неметала - образовањем заједничких електронских парова . постоји :                                Неполарна х.в.  (она се ствара између истих неметала - при грађењу молекула елемената. Нпр : OО : : О...) и Поларна к.в. (она се ствара између различитих неметала - при грађењу молекула једињења :  Нпр :  H2O    H  : O  :  H ) ( : ) једностука ( : : ) двострука  ( : : : ) трострука
 Јонска х.в се ствара између метала и неметала . Нпр : NaCl   Na+ Cl -    Аl2O3   2 Al 3+ 3 O 2- 
 Валенца  неког х.елемента је број који показује колико атома водоника може да веже један атом тог х.елемента. Валенца се пише римским бројевима и увек је цео број и износи од I - VIII.  
Валенце :  I (H, Na,K,Li,F,Cl,Br,I,Hg,Cu,Ag i N-у оксидима) 
II ( O ,Mg,Ca,Zn,Hg,Cu,Fe,Pb,S,C,N-уксидима) 
 II
| ( Al,P,N,Fe )  
IV ( Si,S,C,Pb,Sn,N-у оксидима) 
V ( P,N ) 
VI  ( S )
VII ( Cl )
VIII ( Os )

Mr - Релативна молекулска маса 
се добија сабирањем релативних атомских маса. Нпр : Вода ( H2O ) = 2 Ar( H ) + Ar ( O )  = 2 x 1 + 16 =  2 + 16 = 18
 Раствори су хомогене смеше и састоје се из растварача и расрорене супстанце. 
Процентна концентрација раствора је број грама растворене супстанце у 100 грама раствора .Образац за изачунавање : m(r) : m(s) = 100 : %
          Класе неорганских једињења : Оксиди :  су једињења настала спајањем кисеоника са неком супстанцом. Деле се на : Киселе( SO N2O3 ) базне ( Na2O  MgO)  неутралне ( CO   H2O2) и  амфотерне..  Киселине су јeдињења водоника и киселинског остатка ( HCl, H2SO4 , HNO3 ...) Базе-хидроксиди (су једињења метала и   ( OH ) хидроксидне групе (NaOH  Ca(OH) 2 ...) Соли су једињења метала и киселинског остатка  ( NaCl  , CaCO3...)
Индикатори су супстанце које под дејством киселина и база - хидроксида мењају боу Нпр : Лакмус у бази - плав, а у киселини - црвен  или  фенол-фталеин у бази љубичаст, а у киселини немења боју  pH  ----    0 - 7 код киселина  7 - 14 код база.                                                                                                                 
Органска хемија је хемија угљеникових једињења  
Угљоводоници су једињења угљеника и водоника.    
Ацикличи - Засићени - Алкани - ( имају једноструке - просте везе )  метан ( CH4)  етан ( C2H6 ) пропан   ( C3H8 ) бутан ( C4Н10  ) (  CH-CH-CH-CH) ... 
Ациклични - Незасићени - Алкени -( имају двостуку везу ) етен  ( C2H)  пропен  (C3H6 )  бутен ( C4H8 )      ( CH3- CH2-CH = CH2 )...    
Алкини- ( имају троструку везу ) етин ( C2H)  пропин ( C3H)  бутин ( C4H8 )... 
Алкохоли су органска једињења која садрже 1 или више OH - тј.хидроксилних група   Нпр : метанол  ( CHOH )  етанол ( C2H5OH ) пропанол  ( C3H5OH )     Општа х. формула за алкохоле је :    R-OH-    Oпшта х.формула за алдехиде је :  R - HO    Општа х. формула за кетоне је :  R - CO - R    
 Органске - карбоксилне киселине.су органска једињења која садрже 1. или више  COOH  тј.карбоксилних група  Нпр : метанска к. ( HCOOH )  етанска к.        ( CH3COOH )  пропанска к. ( CH3CH2COOH )...Општа х.формула органских - карбоксилних к. је : R-COOH    Општа х.формула за естре је : R - COO - R
Биолошки важна органска једињења :     Масти и уља 
су смеше трохидроксилног алкохола глицерола и више масних киселина                                     
Угљени хидрати : Моносахариди су : глукоза ( грожђани шећер ) и фруктоза ( воћни шећер ) ( C6H12O6 ) Дисахариди су :  сахароза ( обичан шећер ) и лактоза ( млечни шећер ) ( C12H22O11  )  Полисахариди су : Скроб и целулоза  ( C6H10O)n
 Аминокиселине ​  се састоје из амино NH2 -групе и карбоксилне групе COOH  :Општа х.формула је : NH-R -COOH ...

Хемијско израчунавање – Стехиометрија

Израчунавања у хемији се обављају на основу хемијских једначина. Прво се напише једначина хемијске реакције. Потом се изједначи лева и десна страна једначине (тј.одреде се коефицијенти ! ). Свака једначина хемијске реакције има квантитативно и квалитативно значење. Нпр :
                      
                       2 Mg  + O→  2 MgO
                       Реактанти →  Реакциони производ              
                                                                                                                                         
Kвалитет
Квантитет
 
     2  Mg
 
         O2
 
        2 MgO
nколичина       супстанце 2-mola(atoma) 1-mol(molekul) 2-mola(molekula)
m - маса супстанце 2mol x 24g/mol
        48 g
1mol x (16x2)g/mol
         32 g
2mol x (24+16)g/mol
          80 g
N број честица
(атома и молекула)
2 x 6x1023atoma 12x1023atoma Mg 1 x 6x1023 molekula
6 x 1023molekula O2
2 x 6x1023 molekula
12x1023molekula MgO
 
У хемијским једначинама метали, племенити гасови и угљеник (неметал) се пишу у виду симбола. Остали- сви неметали се пишу у виду молекула.               ( H2 ,O2 , N2, F2, Cl2, Br2, I2, P(P4-бели), S (S8))        
                                                      
Задатак : Колико : а) Молова кисеоника употреби за оксидацију магнезијума при чему се добија 400 грама магнезијум-оксида. 
б) Грама кисеоника употреби за оксидацију магнезијума при чему се добија 400 грама магнезијум-оксида
в) Молекула и атома кисеоника употреби за оксидацију магнезијума при чему се добија 400 грама магнезијум-оксида.

                      1(mol)      80(g)                         M(MgO)=24 + 16 = 40 g/mol
  а)    2 Mg  +  O2  →   2 MgO              m = n x M    m = 2 mol x 40g/mol   m = 80g
                      X(mol)     400(g)                                                                                      

(горње и доње вредности морају бити исте мерне јединице)
1(mol) : 80(g) = X(mol) : 400(g)                     1(mol)x400(g) = 80(g)xX(mol)                                                                                       
X(mol) = 400g/80g                                            X = 5 mol
 
 
                     32(g)        80(g)                        
 b)   2 Mg  +  O2     2 MgO         M(O2)=16x2 = 32g/mol    m= 1molx32g/mol = 32g
                      X(g)          400g
32(g) : 80(g) = X(g) : 400(g)         32(g)x400(g) = 8o(g)xX(g)    X=400x32/80g  X=160g
 
                 6x1023molekula    80(g)
в)    2 Mg   +    O2        →       2 MgO
                     X(molekula)    400(g)
6x1023molekula : 80(g) = X(molekula) : 400(g)                                                           
6x1023molekula x 400(g) = 80(g) x X (molekula)
X(molekula) = 6x1023molekula x 400(g)/80(g)
X = 30 x 1023molekula  Атоме ћемо добити : (Молекул кисеоника се састоји из
                          2 мол атома)  X = 30 x 1023 x 2 mol atoma = 60 x 1023atoma

   Примене супстанци  :   Хемијских елемената :

Водоник :
 Као ракетно гориво ; за добијање маргарина...
Кисеоник : За ДИСАЊЕ( болнице,ракете,подморнице...) ; за аутогено заваривање ; сечење ; обраду метала ; у процесу сагоревања ; ОКСИДАСИЈУ !
Сумпор : У пољопривреди (спречава болести биљака) ; у медицини ( масти и креме за кожне болести); за производњу гума - вулканизација ; шибица...
Азот : За конзервисање намирница ; за добијање вештачких - азотних ђубрива ; за замрзавање хране и у медицини - течни азот...
Угљеник : Графит : За графитне оловке , електроде - јер је добар проводник струје , лонце за топљење метала ,премазивање метала за заштиту од корозије. Дијамант : За накит , за сечење стакла , брушење и сечење тврдих материјала ( најтврђи минерал ! )..                                                                                 Хлор : За дезинфекцију воде...                                                                                                                                                                                                                 Гвожђе : Највише коришћен метал ,за израду разних предмета , конструкција,мостова,алата,машина .... Легура -Челик ( гвожђе  и угљеник до 1,7%)
 Бакар
: У електротехници - грејаче,котлове (добар проводник електричне струје),лимове,жице и др предмете...Легуре - Бронза(Cu и Sn) Месинг (Cu  и Zn)
  Алуминијум : За израду фолија , Al - столарија,намештај , и други предмети...Легуре - Дуралуминијум (Аl,Cu ...)  Силумини (Al и Si )

Примена супстанци  : Хемијских једињења (неорганских !) :

Сумпор (IV)оксид - сумпор-диоксид :
 За дезинфекцију винских буради , конзервисање воћних сокова ,за белење тканина...
Сумпорна -сулфатна киселина : За производњу : ђубрива,боја,експлозива,лекова,синтетичких влакана ; пуњење акумулатора ...
Амонијак : За добијање азотне киселине,вештачких ђубрива,пластике,експлозива и средстава за чишћење...                                                                       Угљеник (IV)оксид - угљен-диоксид : За газирање пића,за гашење пожара,за димне ефекте ("суви лед")
Калцијум-оксид - негашени креч : У производњи шећера,хартије,стакла и добијање гашеног креча...
Калцијум-хидроксид -Гашени креч : За дезинфекцију - кречење просторија, заштиту стабала-воћа од глодара, за израду малтера...                           Калцијум-карбонат (кречњак,креда и мермер) : За добијање негашеног креча , у школству,споменике ...
Натријум-хлорид - кухињска со : За добијање хлороводоничне киселине и конзервисање намирница...
Натријум-нитрат - чилска шалитра : За производњу азотне киселине,вештачких ђубрива и конзервисање меса...
Натријум-хидрогенкарбонат - содабикарбона : За производњу прашка за пециво...
Бакар-сулфат-пентахидрат -  Плави камен : За израду кованог новца, прскање винове лозе ("бордоска чорба") 

Примена супстанци : Хемијских једињења (органских ! )        

Угљоводоници : Алкани : Горива - ( нафтни деривати:бензин,керозин,дизел , бутан-боца : смеша пропана и бутана),растварачи,свеће ,асфалт,битумен...
Алкени : Пластичне масе , вештачка влакна...  Алкини : Пластичне масе, сирћетна киселина, лекови ... Арени : Лекови,боје,детерџенти... 
Алкохоли : Етанол - етил алкохол : Састојак је алкохолних пића , за дезинфекцију - коже , при производњи козметичких производа,као растварач..       Гликол : као антифриз - за хладњак моторних возила... Глицерол : У производњи козметичких производа,за експлозиве ....                                                           Органске-карбоксилне киселине : Етанска - сирћетна киселина : Користи се у исхрани,као конзерванс,за израду лекова , тканина, у бојарству...       Биолошки важна органска једињења : Масти и уља : У исхрани , добијање маргарина ,сапуна...Угљени хидрати : Глукоза(грожђани) и Фруктоза(воћни)шећер : У исхрани и медицини ... Сахароза(обичан)шећер : У исхрани,прехрамбеној индустрији...Скроб : У исхрани,за добијање лепка, етанола,као пунилац.... Целулоза : У исхрани,за добијање хартије,вате,целофана,експлозива,влакана...                                                                                        Амино киселине и протеини - беланчевине : У исхрани,...